Author Archives: Urednik

Раздео: MagnoliophytaКласа: Magnoliopsida Ред: AsteralesФамилија: CompositaeВрста: Achillea millefolium Вишегодишња зељаста биљка пузећег ризома. Стабло усправно, 50-80 цм високо, при врху разгранато. Листови двоструко перасти са линеарно ланцетастим и шиљатим режњевима, на кратким дршкама. Цваст је главица, 3-5 мм широка. Главице су распоређене у густе, гроњасте, гранате цвасти које се налазе на врховима грана.Циркумполарно-космополитна врста која расте на мезофилним и ацидофилним ливадама, шумским чистинама и на запуштеним травнатим местима, уз живице и путеве. Позната лековита и медоносна биљка. Немојмо је чупати – личи на две ретке сродне врсте (Ачиллеа птармица и А. аспленифолиа) – а у Србији је и заштићена законом. Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (*Комерцијална врста)

Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: RosiidaeРед: RosalesФамилија: RosaceaeРод: CrataegusВрста: Crataegus nigra Листопадни грм или мање, максимално 6 м високо дрво. Листови перасто режњевити (крпасти) са 5-7 дубоко усечених режњева; одозго су ретко маљави, под крај голи а с наличја маљави и под крај готово голи. Плодови овални, са 3-4 коштице. Цвета у јуну.Расте на сувљим и топлијим стаништима храстових шума у Србији и Македонији. Опште распрострањење: Припада панонско-балканском флорном елементу Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива;

Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: RosiidaeРед: RosalesФамилија: RosaceaeРод: RosaВрста: Rosa canina Жбун од 1,5-2,5 м висок чије су гране повијене или усправне. Бодље јаке, српасто повијене, на главним стаблима некада скоро праве, на фертилним гранама бројне и српасто повијене. Листови голи, само по главној лисној оси ретко кратко длакави. Цветови у цвастима по 3-5, ређе појединачни. Цветне дршке најчешће једнаке дужини плода, обично без жлезда и длака. Цветови бледоружичасти. Плод велики, ређе скоро округласт, без жлезда, црвен.Станиште: Широко распрострањена у низинском, брдском и планинском региону у светлим лишћарским и четинарским шумама, на шумским пропланцима и пожариштима, по ивицама шума, на ливадама и пашњацима, са различитом геолошком подлогом и на разним типовима земљишта. Опште распрострањење: Скоро цела Европа, на север иде до 62 степена, Африка, западна и северна Азија. У Србији распрострањена. Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене

Раздео: Magnoliophyta Класа: Liliopsida Подкласа: Liliidae Ред: Liliales Фамилија: Amaryllidaceae Род: Leucojum Врста: Leucojum aestivum Зељаста луковичаста биљка сродна висибаби, али је од ње знатно већа – стабла високог и до 65 цм. Док висибабаба доноси један цвет, дремовац на врху стабљике носи 3-8 цветова, белих, звонастих. Плод је чаура. Цвета од априла до јуна, понекад у густим популацијама у поплавним шумама, на адама, поред текућица, на свежим тлима, на влажним ливадама. Гаји се и као украсна биљка. Медоносна је. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије (И том – прелиминарна листа најугроженијих биљака). Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива;

Раздео: MagnoliophytaКласа: LiliopsidaПодкласа: AlismatidaeРед: HydrocharitalesФамилија: HydrocharitaceaeРод: StratiotesВрста: Stratiodes aloides Вишегодишња зељаста потопљена водена биљка са задебљалим изданцима, висока 15-30 цм. Листови троугаони (у пресеку) у облику мача, ± косо усправљени на горе, врло чврсти, дугачки до 40 цм, широки до 4 цм, на врху ушиљени, ободом оштро бодљикаво тестерасто назубљени, сакупљени при основи задебљале стабљике у збијену спиралну розету; за време цветања листови стрче изнад површине воде, затим се опет потапају. чашични листићи јајасти, 3, круничних листића такође 3, бели, објајасти, до 3 цм дугачки; прашника око 12. Плодови јајасти, шестоугаони. Цвета од маја до јула месеца. Расте у стајаћим и споротекућим водама (баре, мртваје, рибњаци, језера). Назив потиче од грчке речи стратиотес = војник, ратник, по листу у облику мача. Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива;

Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: RosiidaeРед: MyrtalesФамилија: TrapaceaeРод: TrapaВрста: Trapa natans Једногодишња водена субмерзна биљка (хидрофита) пливајућих листова. Стабљике укорењене на дну, могу бити дуге и неколико метара. Има две врсте листова: ромбични листови на дугим, мехурасто надувеним петељкама образују розету на површини, и крилато дељени потопљени листови стабљике. Кожасте јаке листове на води одржавају ваздушни, надувени горњи делови стабљике. Цветови у пазушцу листова, појединачни, мали, са по четири листића. Брзо отпадајуће латице крунице беле, а чашица зелене боје. Плод карактеристична, троугласто шпицаста коштуница (орашак) са роговима – број и дужина рогова је идентификациона одлика неколико врста орашака које су заступљене код нас.Карактеристична биљка споро текућих еутрофних вода, која је у Србији још релативно распрострањена, али је због нестајања станишта у већем делу Европе веома проређена, чак у изумирању. Нестанку станишта доприноси непланско тзв. “уређење вода” које не брине о екологији истих, само узима у обзир економско-рибарски, транспортно-бродарски, акумулационо-енергетски или други фактор.

Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: RanunculiidaeРед: RanunculalesФамилија: RanunculaceaeРод: EranthisВрста: Eranthis hiemalis Вишегодишња зељаста биљка 5-15 цм висока. Стабљике усправне, шупље и голе, при врху са три листа, избијају из кртоластог ризома. Листови су звездолико издељени и у средини имају један седећи цвет жуте боје. Приземни листови се на дугој петељци развијају након цветања, срцолики су и прстасто разрезани. Цвета од јануара до краја марта, непосредно након топљења снега. Плод је мешак. Као одбегла из паркова и вртова натурализована је у многим Европским земљама (па и у Северној Америци) али је аутохтона само у Јужној Европи. Расте у светлим листопадним (храстово-грабовим) шумама, на рубовима сеновитих шума, и разним местима са свежим хумусним земљиштем – живицама, старим воћњацима, запуштеним њивама. Једино познато станиште ове врсте у Србији је у оквиру СРП “Багремара” у Војводини, па се сматра крајње угроженим таксоном код нас. Уведена је у Црвену књигу флоре Србије (I tom – прелиминарна листа

Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: MagnoliidaeРед: NymphaealesФамилија: NymphaeaceaeРод: NymphaeaВрста: Nymphaea alba Вишегодишња водена биљка са хоризонталним, дебелим ризомом који лежи у муљу, покривен остацима опалих листова; залисци слободни, ланцетасти. Листови на врло дугим жилавим петељкама (на попречном пресеку са 4 ходника и многобројним стереидима), пливајући, у јесен често изнад воде стрче на петељкама, врло крупни (10-30 цм у пречнику), овално срцасти (понекад округласти), са горње стране сјајни, тамнозелени, у младости понекад црвенкасти, при основи дубоко срцасто усечени, на врху заобљени; бочна нерватура релативно ретка, од основе листа код петељке разведена, при ободу ретко разграната и анастомозирана градећи крупна окца. Цветови бели, врло крупни, 10-12 (5-21) цм у пречнику, на дугим округлим петељкама; слабо миришљави; чашичних листића 4, при основи зелени, ка врху зеленкастобели, издужено јајасти, при основи сужени, са 5 изразитих нерава; крунични листићи многобројни (око 20), бели, спољашњи крупни (већи од чашичних листића), унутрашњи све мањи, постепено прелазе у прашнике који

Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: MagnoliidaeРед: NymphaealesФамилија: NymphaeaceaeРод: NupharВрста: Nuphar lutea Вишегодишња зељаста биљка са дебелим, меснатим ризомом хоризонтално положеним на дно, покривеним ожиљцима од опалих листова. Подводни листови на кратким петељкама, полупрозрачни, танки, са валовитим ободом; пливајући листови на врло дугим троугластим петељкама, врло крупни (10-30 цм дуги), срцасто унеколико издужено овални, на врху мало сужени, при основи дубоко срцасто урезани, чврсти, скоро кожасти, ободом цели; бочна нерватура густа, скоро паралелна, при ободу три пута рачвасто разграната, неанастомозирана. Цветови жути, врло крупни, 3-6,2 цм у пречнику, миришљави; чашичних листића 5, горе тамножути, доле зелени, широко јајасти до округли, јако испупчени, звонасто сакупљени, дебели, 15-30 мм дуги, трајни; крунични листићи многобројни, објајасти, жути, са медном јамицом на спољашњој страни, краћи од чашичних листића; прашници издужено линеарни, многобројни, жути, учвршћени на цветној ложи испод плодника, са посувраћеним антерама; плодник овално коничан са угнутим широким жигом, са целим или понекад изверуганим ободом и 10-20