Хајдучка трава
Раздео: MagnoliophytaКласа: Magnoliopsida Ред: AsteralesФамилија: CompositaeВрста: Achillea millefolium Вишегодишња зељаста биљка пузећег ризома. Стабло усправно, 50-80 цм високо, при врху разгранато. Листови двоструко перасти са линеарно ланцетастим и шиљатим режњевима, на кратким дршкама. Цваст је главица, 3-5 мм широка. Главице су распоређене у густе, гроњасте, гранате цвасти које се налазе на врховима грана.Циркумполарно-космополитна врста која расте на мезофилним и ацидофилним ливадама, шумским чистинама и на запуштеним травнатим местима, уз живице и путеве. Позната лековита и медоносна биљка. Немојмо је чупати – личи на две ретке сродне врсте (Ачиллеа птармица и А. аспленифолиа) – а у Србији је и заштићена законом. Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (*Комерцијална врста)
Црни глог
Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: RosiidaeРед: RosalesФамилија: RosaceaeРод: CrataegusВрста: Crataegus nigra Листопадни грм или мање, максимално 6 м високо дрво. Листови перасто режњевити (крпасти) са 5-7 дубоко усечених режњева; одозго су ретко маљави, под крај голи а с наличја маљави и под крај готово голи. Плодови овални, са 3-4 коштице. Цвета у јуну.Расте на сувљим и топлијим стаништима храстових шума у Србији и Македонији. Опште распрострањење: Припада панонско-балканском флорном елементу Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива;
Дивља ружа
Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: RosiidaeРед: RosalesФамилија: RosaceaeРод: RosaВрста: Rosa canina Жбун од 1,5-2,5 м висок чије су гране повијене или усправне. Бодље јаке, српасто повијене, на главним стаблима некада скоро праве, на фертилним гранама бројне и српасто повијене. Листови голи, само по главној лисној оси ретко кратко длакави. Цветови у цвастима по 3-5, ређе појединачни. Цветне дршке најчешће једнаке дужини плода, обично без жлезда и длака. Цветови бледоружичасти. Плод велики, ређе скоро округласт, без жлезда, црвен.Станиште: Широко распрострањена у низинском, брдском и планинском региону у светлим лишћарским и четинарским шумама, на шумским пропланцима и пожариштима, по ивицама шума, на ливадама и пашњацима, са различитом геолошком подлогом и на разним типовима земљишта. Опште распрострањење: Скоро цела Европа, на север иде до 62 степена, Африка, западна и северна Азија. У Србији распрострањена. Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене
Дремовац
Раздео: Magnoliophyta Класа: Liliopsida Подкласа: Liliidae Ред: Liliales Фамилија: Amaryllidaceae Род: Leucojum Врста: Leucojum aestivum Зељаста луковичаста биљка сродна висибаби, али је од ње знатно већа – стабла високог и до 65 цм. Док висибабаба доноси један цвет, дремовац на врху стабљике носи 3-8 цветова, белих, звонастих. Плод је чаура. Цвета од априла до јуна, понекад у густим популацијама у поплавним шумама, на адама, поред текућица, на свежим тлима, на влажним ливадама. Гаји се и као украсна биљка. Медоносна је. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије (И том – прелиминарна листа најугроженијих биљака). Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива;
Тестерица
Раздео: MagnoliophytaКласа: LiliopsidaПодкласа: AlismatidaeРед: HydrocharitalesФамилија: HydrocharitaceaeРод: StratiotesВрста: Stratiodes aloides Вишегодишња зељаста потопљена водена биљка са задебљалим изданцима, висока 15-30 цм. Листови троугаони (у пресеку) у облику мача, ± косо усправљени на горе, врло чврсти, дугачки до 40 цм, широки до 4 цм, на врху ушиљени, ободом оштро бодљикаво тестерасто назубљени, сакупљени при основи задебљале стабљике у збијену спиралну розету; за време цветања листови стрче изнад површине воде, затим се опет потапају. чашични листићи јајасти, 3, круничних листића такође 3, бели, објајасти, до 3 цм дугачки; прашника око 12. Плодови јајасти, шестоугаони. Цвета од маја до јула месеца. Расте у стајаћим и споротекућим водама (баре, мртваје, рибњаци, језера). Назив потиче од грчке речи стратиотес = војник, ратник, по листу у облику мача. Статус заштите врсте: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива;
Водени орашак
Раздео: MagnoliophytaКласа: MagnoliopsidaПодкласа: RosiidaeРед: MyrtalesФамилија: TrapaceaeРод: TrapaВрста: Trapa natans Једногодишња водена субмерзна биљка (хидрофита) пливајућих листова. Стабљике укорењене на дну, могу бити дуге и неколико метара. Има две врсте листова: ромбични листови на дугим, мехурасто надувеним петељкама образују розету на површини, и крилато дељени потопљени листови стабљике. Кожасте јаке листове на води одржавају ваздушни, надувени горњи делови стабљике. Цветови у пазушцу листова, појединачни, мали, са по четири листића. Брзо отпадајуће латице крунице беле, а чашица зелене боје. Плод карактеристична, троугласто шпицаста коштуница (орашак) са роговима – број и дужина рогова је идентификациона одлика неколико врста орашака које су заступљене код нас.Карактеристична биљка споро текућих еутрофних вода, која је у Србији још релативно распрострањена, али је због нестајања станишта у већем делу Европе веома проређена, чак у изумирању. Нестанку станишта доприноси непланско тзв. “уређење вода” које не брине о екологији истих, само узима у обзир економско-рибарски, транспортно-бродарски, акумулационо-енергетски или други фактор.